Sasvim je izvesno da postoji povezanost između gubitka kose i stresa. Stres može biti uzrok opadanja kose bilo da je reč o emocionalnom stresu ili šoku, anksioznosti, nekoj povredi ili operaciji.

U većini slučajeva, kosa opada zbog stresa sa uobičajenim periodom od tri meseca kašnjenja, odnosno tri meseca nakon stresnog događaja. Ako nema drugog osnovnog medicinskog razloga za opadanje kose, ono traje onoliko dugo koliko traje određeni period stresa ili anksioznosti.

Zašto baš tri meseca „zakašnjenja“? Radi se o poremećaju u prirodnom procesu rasta dlake do kog dolazi upravo zbog stresa. Dlaka naglo prelazi iz faze rasta u takozvanu „fazu mirovanja“, odnosno telogenu fazu. Tada govorimo o posebnom tipu gubitka kose – telogen efluvijum.

Ovo, naravno, ne znači da su folikuli dlaka mrtvi ili da kosa trajno prestaje da raste. Očekuje se da se uobičajeni obrazac rasta kose uspostavi nekoliko meseci pošto se nivo stresa smanji. 

Zbog čega se javlja opadanje kose usled stresa?

Kada prolazite kroz stresan period ili ste anksiozni, vaše telo stvara više hormona kako bi se pripremilo za “borbu”. Zapravo, ovo je način na koji se organizam suočava sa potencijalnom pretnjom. Promena nivoa hormona utiče na normalan rad svih organa, pa i na proces rasta dlake. Ovo rezultira opadanjem kose koje je poznato još i kao difuzno opadanje.

Nekad uzrok treba potražiti u autoimunim oboljenjenjima ili nekim drugim poremećajima.

Opadanje kose od stresa – tipovi

Kada je reč o opadanju kose usled stresa, najčešće se misli na sledeća četiri tipa gubitka kose.

Telogen effluvium

Možda najčešći oblik opadanja kose zbog stresa jeste već pomenuti telogen efluvijum. U pitanju je poremećaj u normalnom procesu rasta dlake. Stresni događaj deluje kao okidač, te dlaka naglo prelazi iz faze rasta (anagena faza) u fazu mirovanja (telogena faza). Telogena faza traje oko tri meseca i završava se opadanjem dlaka – da bi se oslobodilo mesto za rast nove kose. U slučaju telogen efluvijuma broj folikula u kojima dlaka zaista raste se smanjuje. To znači da je mnogo više dlaka u fazi mirovanja, što rezultira i pojačanim opadanjem kose. 

Alopecija areata

Iako još nije utvrđeno zbog čega se javlja alopecia areata, postoje pretpostavke da stres može izazavati razvijanje ove autoimune bolesti.  Prilikom ovog oboljenja imuni sistem napada zdrave folikule dlake što za posledicu ima opadanje kose u pečatima.

U većini slučajeva na području vlasišta se javi par ćelavih pečata veličine novčića. Teži oblici alopecije su alopecia totalis (kada osoba potpuno izgubi kosu glave) i alopecia universalis (gubitak dlake na čitavom telu). Nije retkost da ova bolest nastupi naglo i iznenada, što ume da izazove dodatni stres.

Trihotilomanija

Trihotilomanija je takođe poznata kao poremećaj vučenja, odnosno čupanja kose i spada u kompulzivne poremećaje. Najčešće osoba nagonski i bez mnogo razmišljanja vuče kosu, uglavnom kada je rastresena ili kada joj je dosadno. Nekima vučenje kose koristi kao sredstvo za oslobađanje od stresa ili drugih negativnih emocija.

Posledice ovakvog ponašanja su i te kako uočljivi ćelavi pečati u predelu vlasišta, obrva, pa i trepavica, koji mogu postati uzrok dodatnog stresa. Na ovaj način se ciklus poremećaja nastavlja, a osoba ostaje zarobljena u začaranom krugu.

Medicinska nauka još nije utvrdila pravi uzrok nastanka trihotilomanije. Neka istraživanja, međutim, pokazuju da razloge možda treba potražiti u genetici. Osim u razgovoru sa psihologom, rešenje ovog problema pronaći ćete i u presađivanju kose. Savremenim metodama transplantacije moguće je nadomestiti sve nedostatke. Presađivanjem obrva, na primer, povratićete prirodan izgled svojih obrva i pređašnju lepotu svog lica.

Androgena alopecija

Opadanje kose od stresa kod muškaraca najčešće se povezuje sa androgenom alopecijom. Ovakav gubitak kose opisuje se kao nasledna ćelavost muškog tipa. Sklonost ka stanjivanju i opadanju kose može se naslediti od bilo kog roditelja, a uzrokovana je osetljivošću folikula na određeni oblik androgena (muških hormona). Ovo se posebno odnosi na jedan oblik testosterona koji se zove dihidrotestosteron (DHT). Pod dejstvom ovog hormona folikuli se iz faze u fazu normalnog ciklusa rasta kose skupljaju, postaju sve manji, dok se na kraju potpuno ne izgube. Kosa izgubljena na ovaj način ne može ponovo izrasti.

Stres može značajno pojačati efekte androgene alopecije. Kako stres često povećava proizvodnju hormona stresa kortizola u telu, a kortizol povećava nivo testosterona, nije teško doći do zaključka da će se opadanje kose u tom slučaju pojačati.

Androgena alopecija može se javiti i kod žena. Međutim, u tom slučaju, umesto tipične ćelavosti, kosa postaje tanka i retka.

Kako zaustaviti opadanje kose zbog stresa?

Ako gubite kosu zbog stresnog ili anksioznog stanja, prva stvar koju treba da uradite jeste da uspostavite kontrolu nad nivoom stresa. Osobina koja će vam biti možda najpotrebnija kada se upustite u ovu borbu jeste – strpljenje. Pokušajte da budete strpljivi i smireni. Jednom kad se oslobodite stresa, kosa će spontano narasti za nekoliko meseci.

Razgovor o problemima sa bliskom osobom može i te kako pomoći. Ukoliko vas posebno muči gubitak kose, potražite pomoć stručnjaka. U međuvremenu, pomozite svom organizmu da se izbori tako što ćete ga ojačati vitaminima.

Promenite navike u ishrani

Zdrave navike u ishrani takođe mogu mnogo pomoći da se zaustavi gubitak kose. Svakodnevni unos vitamina je izuzetno važan, posebno onih koji su od vitalnog značaja za rast kose poput vitamina C, B i E.

Vitamin C je neophodan za izgradnju kolagena, kožnog vezivnog tkiva koje se nalazi u folikulima dlake. Povećajte unos namirnica bogatih ovim vitaminom. Neka na vašem tanjiru budu paprika, brokoli, jagode i citrusno voće.

Kompleks vitamina B je takođe veoma važan za zdravu kosu. Zeleno povrće, pasulj, avokado i orašasti plodovi su odličan izvor ovih vitamina. 

Zbog toga što u sebi sadrži moćne antioksidante koji mogu doprineti zdravom vlasištu, vitamin E je takođe neophodan vašem organizmu. Namirnice bogate ovim vitaminom su semenke suncokreta, maslinovo ulje, brokoli i spanać.

Pronađite način da se opustite

Pored izbalansirane ishrane, možda je najbitnije da dopustite svom telu dovoljno vremena da se oporavi od emotivnog šoka, fizičke ili psihičke traume ili pak bolesti.

Nemojte paničiti. Čim dovedete nivo stresa u normalu, kosa će ponovo početi da raste. Rešenje postoji čak i kada je gubitak kose ireverzibilan, kao što je slučaj, primera radi, kod androgene alopecije. Modernom i bezbolnom DHI metodom transplantacije kose postižu se najuspešniji i najprirodniji rezultati. Reč je o direktnom presađivanju transplantata specijalnim iglama koje omogućavaju brzo zarastanje rana, te na taj način smanjuju rizik od nastanka ožiljaka. Ovo ujedno znači da se vrlo brzo nakon zahvata osoba može vratiti svojim uobičajenim aktivnostima.

Kako sprečiti opadanje kose od stresa?

Najbolji način da sprečite opadanje kose zbog stresa jeste da naučite da se uspešno nosite sa stresnim situacijama.

Pre svega, obezbedite sebi miran san. Preporučuje se da to bude 7 do 8 sati dnevno. Pijte puno vode i pokušajte da se hranite zdravo. Izbegavajte previše šećera ili kofeina.

U svoju svakodnevnu rutinu uvedite istezanje i vežbanje. Iako vam se čini da nemate dovoljno vremena ili da niste u formi, pokušajte da svakog dana idete u laganu šetnju. Uradite nešto u svojoj bašti ili krenite pešice do posla. Joga i meditacija su takođe dobri načini da se oslobodite viška negativne energije.

Posvetite deo svog slobodnog vremena nekom hobiju. Odličan način da se izborite sa stresom jeste upravo to: da radite nešto u čemu uživate. Baštovanstvo, sklapanje 3D slagalica ili pecanje, izbor je na vama.

Psiholozi neretko kao uspešnu tehniku prevladavanja stresa predlažu pisanje. Ukoliko svakog dana zabeležite nekoliko rečenica o onome što vas muči i stvara anksioiznost, steći ćete uvid u to koji su glavni okidači stresa u vašem okruženju. Jednom kad ih otkrijete biće vam mnogo lakše da se sa njima suočite i izborite.